Istraživanje putem interneta daje ogromnu moć u ruke ispitanika! Navikli da stalno čitaju na mreži, oni brzo prelaze pogledom preko redova – kao da ih „skeniraju“ umesto da ih čitaju, nestrpljivi su i sa rukom na mišu u svakom trenutku spremni da pređu na neku drugu stranicu. Zato je raspored pitanja u anketi presudan za prikupljanje dovoljno i tačnih informacija u istraživanju.
U statistici postoje dva osnovna tipa pitanja koja se koriste pri izradi upitnika: zatvorena i otvorena.
Zatvorena pitanja sadrže pitanje i listu od nekoliko mogućih odgovora, među kojima ispitanik mora da izabere najprikladniji. Obično se kao mogući odgovori nude niz tvrdnji, a ispitanik može da izabere jednu ili više njih. U nekim slučajevima zatvorena pitanja imaju oblik skale na kojoj ispitanici treba da daju procenu pomoću unapred određene merne jedinice.
Otvorena pitanja sadrže pitanje i „prazno“ polje u koje ispitanici treba da upišu odgovor svojim rečima. Drugim rečima, ova pitanja od ispitanika traže dodatne informacije.
Uopšteno govoreći, zatvorena pitanja se koriste kada su potrebni spontani odgovori. Otvorena pitanja se, s druge strane, biraju kada treba izbeći iskrivljavanje informacija. Do iskrivljavanja dolazi zbog „sugestija“ koje nude ponuđeni mogući odgovori.
Prednosti i mane zatvorenih pitanja
Prednosti: brza su – zahtevaju malo vremena; prikupljeni podaci se lako obrađuju.
Mane: moguće su nepotpune ponude odgovora; mogu da zavedu ispitanika; mogu da iritiraju korisnika.
Evo primera zatvorenog pitanja u kome se ispitanici pitaju koji je, po njihovom mišljenju, najveći problem sa kojim se danas suočava razvoj interneta. Ponuđeni odgovori su: navigacija, pretraga, zaštita ličnih podataka, mala brzina preuzimanja, neželjena pošta (spam), kršenje autorskih prava i preopterećenost informacijama.
Zatvorena pitanja mogu imati mnogo različitih vizuelnih oblika (podtipova). Mogu biti sa kružićima na koje se klikne (takozvani radio dugmići), sa kvadratićima za označavanje (takozvana polja za potvrdu), sa skalom za merenje u nekom mernom sistemu ili sa padajućim menijima. U Anketa.rs se izbor konkretnog tipa zatvorenog pitanja obavlja intuitivno i trenutno, jednim pokretom miša, pod uslovom da je jasno koji je format pitanja najprikladniji u datom slučaju. Ta tema će, međutim, biti detaljno obrađena u nekom drugom članku.
U svakom slučaju, važno je da u zatvorenim pitanjima ispitanik nema mogućnost da izrazi svoj lični, jedinstveni, neočekivani odgovor. Grubo rečeno, razlika je kao da pitate „želiš li špagete ili picu za večeru“ ili „šta želiš da jedeš za večeru“.
Zato autor ankete mora veoma dobro da razume temu koja je predmet istraživanja. Mora da bude u stanju da ponudi sve moguće odgovore koje ispitanici mogu da daju. Nedovoljno poznavanje teme istraživanja može dovesti do toga da ispitanici nemaju dovoljno mogućnosti da odgovore. To zauzvrat znači da će biti primorani da daju odgovor koji možda ne odgovara njihovim stvarnim stavovima. Prikupljeni podaci će tada biti ograničeni, pa čak i netačni.
Na primer, ako postavite pitanje „Kako idete na posao?“ i ponudite sledeće odgovore: „kolima“, „autobusom“, „pešice“, možete uskratiti nekim ispitanicima, koji na posao idu biciklom, sa kolegom, organizovanim prevozom kompanije i slično, mogućnost da daju iskren i pošten odgovor. U tom slučaju morate ili da navedete sve moguće načine odlaska na posao ili da pitanje pretvorite u otvoreno: „Kako idete na posao?“
Prednosti i mane otvorenih pitanja
Otvorena pitanja traže od ispitanika da sami definišu svoj odgovor upisivanjem u polje za slobodan tekst. Primeri takvih pitanja su:
- Koje informacije tražite?
- Šta biste želeli da saznate o ovom automobilu?
- Koje dodatne dokaze imate u prilog njegove teze?
- Šta vas je navelo da prestanete da se bavite ovom vrstom sporta?
Vratimo se primeru o najvećem problemu razvoja interneta danas. Kao otvoreno pitanje ono bi glasilo ovako: „Koji je, po vašem mišljenju, najveći problem sa kojim se danas suočava razvoj interneta?“, uz prazno polje u koje ispitanik upisuje odgovor.
Otvorena pitanja se vrlo često počinju rečima „Kako“ ili „Zašto“. Često mogu da počinju i rečima „Recite nam nešto o …“.
Prednosti: grade poverenje; doživljavaju se kao manje preteća, pa omogućavaju slobodno i neograničeno izražavanje; prikupljaju podatke koje istraživač nije mogao unapred da predvidi.
Mane: oduzimaju mnogo vremena; mogu da nakupe nepotrebne informacije; zahtevaju više truda od korisnika.
Treba napomenuti da je za popunjavanje otvorenih pitanja potrebno znatno više vremena nego za zatvorena. Smatra se da odgovor na jedno otvoreno pitanje traje koliko i popunjavanje tri do četiri zatvorena.
„Hibridna“ pitanja
Važno je znati da se „hibridni“ tip pitanja u praksi koristi prilično često jer objedinjuje prednosti otvorenih i zatvorenih pitanja. Hibridno pitanje obično izgleda kao zatvoreno – sastoji se od pitanja i liste mogućih odgovora. Poslednja ponuđena opcija, međutim, glasi „Ostalo – navedite“ i nudi polje za slobodan tekst.
Sa stanovišta statistike, hibridni tip pitanja spada u grupu zatvorenih pitanja. Njihova prednost je veća fleksibilnost koja se daje ispitaniku.
Saveti
Najbolja verzija upitnika je stvar pronalaženja ravnoteže između otvorenih i zatvorenih pitanja. Stručnjaci iz oblasti statistike preporučuju metodu obrnutog levka pri izradi istraživanja. To znači da anketa treba prvo da počne kratkim zatvorenim pitanjima sa kratkim mogućim odgovorima. Zatim je bolje nastaviti otvorenim pitanjima kojima se traže procene, uzročno-posledične veze i zavisnosti. Na primer:
- Da li deca danas treba da rade domaći zadatak?
U ovom slučaju postoje dva moguća odgovora – da ili ne.
- Koje zadatke deca treba da urade za školu?
Ovde odgovori mogu biti obimni i raznovrsni.
