Ugled škole ili fakulteta je ono što o njima misle i osećaju ljudi koji su s njima povezani: roditelji, učenici, studenti, bivši đaci, novoupisani i zaposleni. Te grupe ustanovu ne vide isto, pa se ugled fakulteta ili imidž škole ne može proceniti iz kancelarije uprave. Meri se tako što svakoj grupi jednom godišnje, u isto doba, postavite nekoliko istih pitanja i odgovore čitate po grupama. Reči „ugled“ i „imidž“ ovde znače isto: kako ustanovu vide njene grupe, a ne „javnost“. Vodič je za direktore škola i vrtića, rektore, dekane, službe za kvalitet i upis, savete roditelja i studentske organizacije: koga da pitate, šta, koliko često i kako da čitate rezultate.
Ukratko
- Svaku grupu pitajte posebnom anketom sa istim osnovnim pitanjima, da biste grupe mogli da uporedite.
- Merite jednom godišnje u isto doba i posle veće promene ili incidenta, uvek istim rečima.
- Ne obećavajte anonimnost: recite ko vidi pojedinačne odgovore i prikazujte samo grupe i polja tabele sa najmanje 10 odgovora. Učenike pitajte direktno tek od oko 11 godina i uz dobrovoljno učešće, a pravila škole o saglasnosti proverite pre slanja.
- Prvo pogledajte ko je odgovorio, pa tek onda šta je rekao; zatim poredite grupe i godine.
Zašto da merite ugled škole umesto da ga pretpostavljate
Uprava vidi školu iz jednog ugla, a roditelji, učenici i zaposleni vrednuju različite stvari, i to ne uvek one koje škola očekuje. U 11 zemalja i ekonomija u kojima su roditelji petnaestogodišnjaka u istraživanju PISA 2012 popunili poseban upitnik, mnogi su rekli da pri izboru škole više vrednuju njen ugled ili bezbednost nego akademska postignuća (OECD, PISA in Focus br. 51, 2015).
Anketa je najkorisnija pre odluke (na primer o elektronskim karticama za ulaz u školu), posle incidenta kao što je tuča učenika koja se pročuje, kada jedan smer ili studijski program privlači manje kandidata od drugih i kada opada broj upisanih.
Koga da pitate i šta vam samo oni mogu reći
Svaka grupa vidi drugi deo škole, pa svaka dobija svoju kratku anketu i pitanja samo o onome što zaista zna. Pozovite sve u grupi, a ne nekoliko odeljenja: tada je jedino pitanje ko je odgovorio, a margina greške nema smisla, jer ne radite sa uzorkom. „Javnost“ nije grupa koju škola može da nabroji i pozove.
Tako su napravljene i ankete o školskoj klimi američkog Ministarstva obrazovanja (ED School Climate Surveys): posebne upitnike imaju učenici viših razreda osnovne i srednje škole, nastavno osoblje, nenastavno osoblje i roditelji. Napravite jednu anketu, a za svaku sledeću grupu njenu kopiju („Kopirajte ovu anketu“), sa svojim linkom i svojim rezultatima; tako i anketa za roditelje zadržava isto jezgro. Pitanje prilagodite grupi („vaše dete“, „ti“), ali skalu, njene oznake i broj stepeni nikada: razlika između grupa je onda nalaz, a ne greška merenja.
Ako vaša škola sprovodi samovrednovanje rada škole, proverite njegovu važeću proceduru; ova pitanja mogu da je dopune.
| Grupa | Šta vam samo ona može reći | Kako do nje | Na šta da pazite |
|---|---|---|---|
| Roditelji | bezbednost, saradnja sa školom, da li je dete srećno u školi, da li bi školu preporučili | mejl pozivnica ili link poslat kanalom koji škola inače koristi | Najviše odgovaraju najangažovaniji roditelji: proverite ko nedostaje. Unapred odlučite da li želite jedan odgovor po porodici ili po detetu; drugi roditelj odgovara sa drugog uređaja ili pregledača, jer isti pregledač otvara prvi odgovor. Za mlađe razrede i vrtić odgovaraju samo roditelji. |
| Učenici (od oko 11 godina) i studenti | nastava, pravičnost, atmosfera, opterećenje | link koji otvaraju kod kuće ili na svom uređaju, sami | dobrovoljno, uz pravila škole o saglasnosti; nikada zajednički računar (vidi „Kada anketirate učenike“) |
| Nastavno i nenastavno osoblje | organizacija rada, uslovi, način donošenja odluka | mejl pozivnica ili link | Prikazujte samo grupe od najmanje 10. Nenastavnog osoblja je obično manje od 10: prikažite „sve zaposlene“ zajedno i recite to unapred. |
| Bivši đaci i diplomci | da li im je škola koristila, da li bi je preporučili | spisak generacija ili grupa bivših đaka na društvenim mrežama | moguće samo ako ste sačuvali kontakte |
Roditeljima i zaposlenima možete da pošaljete pozive za anketu elektronskom poštom; praćenje odgovora je podrazumevano isključeno, pa odgovor nije vezan za primaoca. Opciju „Podelite anketu na socijalnim mrežama“ koristite samo za određenu grupu do koje ne stižete mejlom (grupa bivših đaka, stranica saveta roditelja) i u rezultatima navedite od koga odgovori potiču: link objavljen svima meri samo one koji su odlučili da odgovore, a ne mišljenje cele zajednice.
Kada anketirate učenike
Učenike pitajte direktno tek od oko 11 godina, odnosno od petog razreda osnovne škole, kratko i običnim rečima. Za mlađe razrede i vrtić odgovaraju roditelji.
- Saglasnost. U istraživanjima sa decom obično se traži saglasnost roditelja i pristanak samog deteta. Da li vam treba pisana saglasnost, zavisi od pravila škole i propisa koji važe za vas: proverite pre slanja i izostavite učenike bez nje.
- Dobrovoljnost. U uvodu recite da je učešće dobrovoljno i da se svako pitanje može preskočiti, a anketa prekinuti, bez posledica. Ako delite opšti link, ne pitate za ime i praćenje odgovora je isključeno, dodajte i da škola ne traži imena i ne proverava ko je učestvovao. Nijedno pitanje ne označavajte kao obavezno. Škola može da odvoji vreme, na primer čas odeljenskog starešine, ali svako odgovara na svom uređaju, a ko neće, ne odgovara: anketa nije zadatak za ceo razred. Isto važi za zaposlene.
- Bez imena i malih podgrupa. Ne tražite imena i ne prikazujte, na primer, devojčice jednog odeljenja kao posebnu grupu.
- Svako na svom uređaju. Učenik odgovara sam, kod kuće ili na svom telefonu, bez roditelja ili nastavnika koji čita s njim, i nikada posle drugog učenika na zajedničkom računaru: isti pregledač bi mu otvorio odgovore prethodnog učenika.
Detaljnije u vodiču o anketiranju učenika i studenata.
Šta da pitate: zajedničko jezgro i nekoliko pitanja za svaku grupu
Svim grupama postavite istih 4–6 osnovnih pitanja, a svakoj dodajte 3–5 pitanja na koja samo ona zna odgovor i jedno otvoreno pitanje. Ukupno oko 10–12 pitanja, da se anketa na telefonu završi za nekoliko minuta. Primer jezgra:
| Pitanje | Odgovori |
|---|---|
| Kakav je vaš opšti utisak o školi? | pet stepeni, od „Veoma loš“ do „Veoma dobar“ |
| Da li biste školu preporučili prijatelju ili rođaku? | „Da“, „Nisam siguran/sigurna“, „Ne“; ili skala od 1 do 10 (element „Likertova skala“), koju alat prikazuje kao broj i procenat odgovora za svaki stepen, bez proseka |
| Kako ocenjujete: nastavu, bezbednost, saradnju sa porodicama, zgradu i opremu, vannastavne aktivnosti, školsku kuhinju (gde je ima)? Za fakultet: studentsku službu, biblioteku, stručnu praksu, smeštaj u domu. | matrica sa istih pet stepeni |
| U poređenju sa drugim školama koje poznajete, naša škola je… | „Bolja“, „Otprilike ista“, „Lošija“, „Ne mogu da procenim“ |
| Navedite jednu stvar koju bi škola trebalo da promeni. | otvoreno pitanje |
Dodajte jedno ili dva neobavezna pitanja o profilu, sa širokim kategorijama i opcijom „Ne želim da odgovorim“: razred ili godinu studija, razred (najstarijeg) deteta, nastavno ili nenastavno osoblje, generaciju bivših đaka u rasponu (na primer 2015–2019). Po njima kasnije filtrirate i poredite. Nikada ne pitajte za odeljenje (7/2), predmet koji nastavnik predaje ni bilo šta po čemu se u maloj školi prepoznaje osoba.
O elektronskim karticama za ulaz, na primer, pitajte učenike koliko se lako koriste, zaposlene da li su obučeni da pomognu, a roditelje da li se osećaju sigurnije.
Pojedinačne nastavnike ne ocenjujte u anketi o ugledu: za to postoji posebna anketa, na primer procena 360 stepeni, namenjena razvoju nastavnika.
O osetljivim temama (vršnjačko nasilje, ponašanje nastavnika, incident) pitajte uopšteno, neobaveznim pitanjem i bez ičega po čemu bi se učenik prepoznao. Primere daje vodič osetljiva pitanja u anketi.
Koliko često da merite ugled škole
Jednom godišnje, u isto doba školske godine i istim rečima, a posle veće promene ili incidenta još i kratka anketa sa istim osnovnim pitanjima. Pew Research Center savetuje da se za merenje promene kroz vreme zadrži isti tekst pitanja, a kod praćenja trendova važan je i njihov redosled. Bez prošlogodišnjih rezultata anketa posle incidenta pokazuje samo stanje, a ne promenu.
Zato svake godine kopirajte prošlogodišnju anketu („Iskoristite svoje prethodne ankete“, pa „Kopirajte ovu anketu“). Alat sam ne poredi dve ankete: rezultate iz obe godine stavite jedne pored drugih u izvezenim fajlovima.
Kako da čitate rezultate
Šest koraka, ovim redom:
- Prvo: ko je odgovorio. Za svaku grupu uporedite broj odgovora sa brojem pozvanih, a raspodelu po razredu ili godini sa podacima škole, i za učenike i za roditelje; učenici bez interneta kod kuće u rezultatima nedostaju. Povoljan rezultat uz stopu odgovora od 20% govori samo o tih 20% roditelja, obično onih najangažovanijih. Proverite i da li oni koji nisu odgovorili menjaju rezultate.
- Poređenje grupa. Stavite grupe jedne pored drugih na osnovnim pitanjima: ako zaposleni saradnju sa porodicama ocenjuju mnogo bolje od roditelja, to je nalaz. Unutar jedne ankete filtrirajte po odgovoru („Prikaži samo odgovore gde“) ili ukrstite dva pitanja sa ponuđenim odgovorima („Unakrsna tabela“).
- Udeli, ne samo proseci. Aspekte poređajte po udelu onih koji su izabrali dva najniža stepena; prosek sakriva nezadovoljnu manjinu.
- Male grupe. Grupu i svako polje unakrsne tabele prikažite tek kada imaju najmanje 10 odgovora; alat prikazuje i manje, pa proveru radite sami. U grupi od nekoliko desetina ljudi jedan odgovor pomera procenat za nekoliko procentnih poena.
- Komentari. Pročitajte sve odgovore na otvoreno pitanje, grupišite ih po temama i prebrojte. Ne citirajte ništa po čemu se prepoznaje učenik, roditelj ili nastavnik.
- Iz godine u godinu. Poredite samo pitanja koja su ostala ista; pomak od nekoliko procentnih poena u maloj grupi je slučajnost, a ne promena.
Pre sledeće ankete recite svakoj grupi šta ste saznali i koje dve-tri stvari ćete uraditi. Kako od rezultata nastaje kratak akcioni plan posle ankete, pokazano je na primeru ankete zaposlenih.
Rezultate ne delite opcijom „Objavite javno rezultate ankete“, jer ona svakome ko ima link otvara sve odgovore, uključujući komentare. Umesto toga, na kartici „Analiza“ primenite filter i izvezite izveštaj („Izvezite PDF fajl“).
Šta online anketa može, a šta ne može
Online anketa malo košta, stiže do roditelja koji ne dolaze na roditeljske sastanke i do studenata koji rade, a svako odgovara kada mu odgovara. Ali:
- ne meri mišljenje javnosti: otvoreni link meri samo one koji su odlučili da odgovore;
- ne donosi više odgovora: prema metaanalizi 114 eksperimentalnih poređenja, stopa odgovora na online ankete u proseku je za oko 12 procentnih poena niža nego kod drugih načina anketiranja (Daikeler, Bošnjak i Lozar Manfreda, 2020);
- ne garantuje iskrenost: kada su odgovori proveravani prema službenoj evidenciji, samostalni odgovori preko interneta bili su najtačniji, ali netačni odgovori nisu nestali (Kreuter, Presser i Tourangeau, 2008), a strah da će škola videti odgovor ostaje;
- nije anonimna: u timskom nalogu pojedinačne odgovore može da otvori svaki član tima, pa u uvodu ankete recite ko vidi odgovore;
- ne prikazuje rezultate uživo: vidite ih tek kada otvorite stranicu sa rezultatima.
Odakle da počnete
Ugled škole merite posebnom anketom za svaku grupu, sa istim osnovnim pitanjima, u isto doba svake godine i posle velike promene, uvek istim rečima. Pre nego što pročitate šta su ljudi rekli, pogledajte ko je odgovorio, pa tek onda poredite grupe i godine. Ako počinjete od fakulteta, gotov šablon ankete za studente već ima pitanje o preporuci i o razlozima upisa, a beleške uz njega kažu kako da ga pretvorite u anketu o celom fakultetu. Za školu sastavite anketu od jezgra iz ovog vodiča i napravite kopiju za svaku grupu.
Gotov šablon: anketa za studente
Šablon ima 7 pitanja, među njima razlog upisa i da li bi student preporučio fakultet; beleške kažu kako da ga prilagodite celom fakultetu.
Pogledajte šablon