Ankete i istraživanja predmet su čitave nauke čiji je zadatak da prepozna pravu formulu za prikupljanje tačnih podataka i rezultata bez grešaka i odstupanja. A ako su odstupanja koja potiču od pogrešno formulisanih pitanja jasan i poznat problem (pogledajte naše članke o složenim, dvosmislenim i sugestivnim pitanjima), pristranosti anketara je mnogo teže predvideti, razumeti i kontrolisati. Važno je prepoznati izvor takve pristrasnosti, pa čak i ako će to samo podići svest o jednoj od najvažnijih prednosti online anketa – odsustvu anketara!
Uticaj anketara na ispitanike izaziva neobjektivne odgovore i takve slučajeve najčešće nalazimo u ličnim razgovorima. U današnje vreme, najbrojniji primeri su razgovori za posao. Postoje takođe marketinške i sociološke studije koje se sprovode sa anketarima. Drugi uobičajeni oblik pristranosti anketara nalazimo u masovnim medijima u kojima novinari postavljaju neprofesionalna pitanja koja iskrivljuju odgovore koje čujemo ili čitamo.
Situacije i razlozi
Stereotipi. Ponekad, anketari imaju sklonost da izvlače zaključke i generalizacije na osnovu informacija o polu, godištu, religiji ili rasi ispitanika. Na primer, anketar može pretpostaviti da neka žena ne želi da radi fizičke poslove i da bi radije radila za stolom u kancelariji. To je čist primer stereotipa. Ako anketar izvuče takav zaključak, to može uticati i na dalja pitanja koja postavlja toj osobi. Možda će namerno preskočiti pitanja koja se tiču fizičkog rada. Na taj način, nenamerno, anketar negativno utiče na tačnost prikupljenih podataka.
Lična interpretacija. Uopšteno govereći, anketari dolaze na razgovore sa spremnim pitanjima i mogućim odgovorima. Ponekad, međutim, ispitanici odgovore i pre nego što čuju pitanje. Šta se dešava ako taj odgovor odstupa od prethodno pripremljenih odgovora? Greška koju u ovom slučaju anketar može napraviti jeste da pokuša da taj nepredviđeni odgovor uklopi u ponuđenu listu odgovora. Na primer, ako na pitanje “koja je vaša omiljena boja” (sa mogućim odgovorima crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, ljubičasta, bela, crna, siva, braon, roza), ispitanik kaže “ciklama”, velika je greška ako anketar taj odgovor svrsta u kolonu “roza”. Ciklama može biti i varijacija crvene boje. Najbolje rešenje u ovom slučaju je da anketar navede moguće odgovore ispitaniku i zamoli ga da izabere jedan od tih odgovora.
Nedosledna pitanja. Postavljanje različitih pitanja različitim ispitanicima dovodi do heterogenosti podataka. Na primer, ako u istraživanju o javnom prevozu, anketar pita neke ispitanike koju vrstu dokumenta za prevoz koriste, a druge pita da li koriste dnevne karte za prevoz, anketar će podsvesno ubediti ljude da kažu da koriste karte. Možda će neki ljudi biti precizni i reći da koriste mesečnu karticu za prevoz, ali većina se neće toliko potruditi. Takvim pristupom anketar čini da prikupljeni podaci budu različiti i da se ne mogu uporediti. Slična tendencija se javlja i kada je anketaru dosadno da stalno postavlja ista pitanja, pa odluči da malo izmeni formulacije.
Prvi utisak. Odeća ne čini čoveka, pa ipak mnogi ljudi sude o drugima na osnovu prvog, površnog utiska. Anketari mogu imati slične sklonosti i ponekad doneti zaključke o nekome na osnovu nekih spoljnih osobina. Na primer, mali detalj kao odšiveno dugme na jakni može anketara navesti da ima loše mišljenje o ispitaniku.
Pozitivne i negativne predrasude. Ponekad, anketar može imati lični stav u odnosu na neko pitanje. Možda anketar očekuje da svi dele njegovo mišljenje po pitanju suptilnih razlika kod različitih brendova mleka. Kada ispitanici potvrde mišljenje anketara, anketar o njima stvara pozitivnu sliku. Ako ispitanici ne ispune očekivanja anketara, anketar razvije negativan stav prema njima.
Neverbalna komunikacija. I u ovom slučaju nalazimo da je lična interpretacija anketara u korenu problema. Anketari tumače neverbalnu komunikaciju u skladu sa svojim poznavanjem istih. Na primer, kada anketar pita ispitanike da li vole sladoled, neki će klimnuti glavom. Jedan anketar može taj odgovor interpretirati kao “da”, ali neki drugi anketar će naći da je odgovor bio “ne”.
Umor i repeticija. Postavljanje istih pitanja iznova i iznova možda deluje kao jednostavan zadatak, ali je zapravo veoma složen. Nijedna osoba ne može uvek imati isti stav kada postavlja isto pitanje. Međutim, svaka promena u stavu pravi veliku razliku. Na primer, ako anketar istražuje ukus posetilaca određenog restorana, postaviće pitanje: “Koje vam je omiljeno jelo u ovom restoranu?”. Ako ovo pitanje ponavlja po stotinu puta dnevno, u jedno trenutku ga može skratiti i pitati: “Koje vam je omiljeno jelo?”. U tom slučaju, odgovor ispitanika možda neće imati nikave veze sa menijem restorana.
Pogrešno određivanje ciljne grupe. Anketar može neka pitanja postaviti na savršen način, ali pogrešnoj grupi ispitanika. U slučaju primera sa restoranom, ciljna grupa su isključivo posetioci tog restorana. Ako anketar postavi pitanje nekome ko nikad nije jeo u tom restoranu, dobiće odgovore koji ne znače puno vlasniku restorana. Na taj način, anketar gubi vreme, upitnik gubi na značaju, a krajnji rezultati ankete su neprecizni.
Možemo da zaključimo da pristrasnost anketara dolazi iz nametanja ličnog mišljenja, predrasude ili tumačenja, i da takav pristup ima negativan uticaj na krajnje rezultate istraživanja. Veoma je važno da anketar bude potpuno objektivan tokom razgovora sa ispitanicima. Anketar takođe mora biti disciplinovan, precizan i otvorenog uma za različita tumačenja. Da bi se postigle takve kvalifikacije, potrebno je anketare pripremiti i obučiti za istraživanja.
Ako anketar nije dobro pripremljen, nema dovoljno informacija i fali mu obrazovanja, krajnji rezultati studije biće iskrivljeni i nepouzdani. Takvi rezultati su u principu beskorisni i ne vode do dobrih odluka ili rešenja problema.
Online ankete i odsustvo anketara
Dobre vesti za korisnike online anketa je što koristeći digitalne tehnologije mogu u potpunosti odstraniti pristrasnost anketara. Na taj način, mogu biti sigurni u pouzdanost i objektivnost prikupljenih podataka. To je jedna od velikih prednosti online istraživanja. U online upitnicima, ne postoji mogućnost da neko odgovori dvosmislenim klimanjem glave, niti će neko doneti pogrešnje zaključke o ispitanicima na osnovu dugmeta koje im se otkačilo sa jakne.
Ako želite da vidite kako ovo funkcioniše u praksi, posetite Anketa.rs gde možete kreirati svoju anketu i uveriti se u preciznost rezultata!