Ankete i istra\u017eivanja predmet su \u010ditave nauke \u010diji je zadatak da prepozna pravu formulu za prikupljanje ta\u010dnih podataka i rezultata bez gre\u0161aka i odstupanja. A ako su odstupanja koja poti\u010du od pogre\u0161no formulisanih pitanja jasan i poznat problem (pogledajte na\u0161e \u010dlanke o slo\u017eenim, dvosmislenim i sugestivnim pitanjima), pristranosti anketara je mnogo te\u017ee predvideti, razumeti i kontrolisati. Va\u017eno je prepoznati izvor takve pristrasnosti, pa \u010dak i ako c\u0301e to samo podic\u0301i svest o jednoj od najva\u017enijih prednosti online anketa \u2013 odsustvu anketara!<\/p>\n\n\n\n
Uticaj anketara na ispitanike izaziva neobjektivne odgovore i takve slu\u010dajeve naj\u010de\u0161\u0107e nalazimo u li\u010dnim razgovorima. U dana\u0161nje vreme, najbrojniji primeri su razgovori za posao. Postoje tako\u0111e marketin\u0161ke i sociolo\u0161ke studije koje se sprovode sa anketarima. Drugi uobi\u010dajeni oblik pristranosti anketara nalazimo u masovnim medijima u kojima novinari postavljaju neprofesionalna pitanja koja iskrivljuju odgovore koje \u010dujemo ili \u010ditamo.<\/p>\n\n\n\n
Situacije i razlozi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Stereotipi.<\/strong> Ponekad, anketari imaju sklonost da izvla\u010de zaklju\u010dke i generalizacije na osnovu informacija o polu, godi\u0161tu, religiji ili rasi ispitanika. Na primer, anketar mo\u017ee pretpostaviti da neka \u017eena ne \u017eeli da radi fizi\u010dke poslove i da bi radije radila za stolom u kancelariji. To je \u010dist primer stereotipa. Ako anketar izvu\u010de takav zaklju\u010dak, to mo\u017ee uticati i na dalja pitanja koja postavlja toj osobi. Mo\u017eda \u0107e namerno presko\u010diti pitanja koja se ti\u010du fizi\u010dkog rada. Na taj na\u010din, nenamerno, anketar negativno uti\u010de na ta\u010dnost prikupljenih podataka.<\/p>\n\n\n\n Li\u010dna interpretacija.<\/strong> Uop\u0161teno govere\u0107i, anketari dolaze na razgovore sa spremnim pitanjima i mogu\u0107im odgovorima. Ponekad, me\u0111utim, ispitanici odgovore i pre nego \u0161to \u010duju pitanje. \u0160ta se de\u0161ava ako taj odgovor odstupa od prethodno pripremljenih odgovora? Gre\u0161ka koju u ovom slu\u010daju anketar mo\u017ee napraviti jeste da poku\u0161a da taj nepredvi\u0111eni odgovor uklopi u ponu\u0111enu listu odgovora. Na primer, ako na pitanje \u201ckoja je va\u0161a omiljena boja\u201d (sa mogu\u0107im odgovorima crvena, narand\u017easta, \u017euta, zelena, plava, ljubi\u010dasta, bela, crna, siva, braon, roza), ispitanik ka\u017ee \u201cciklama\u201d, velika je gre\u0161ka ako anketar taj odgovor svrsta u kolonu \u201croza\u201d. Ciklama mo\u017ee biti i varijacija crvene boje. Najbolje re\u0161enje u ovom slu\u010daju je da anketar navede mogu\u0107e odgovore ispitaniku i zamoli ga da izabere jedan od tih odgovora.<\/p>\n\n\n\n Nedosledna pitanja.<\/strong> Postavljanje razli\u010ditih pitanja razli\u010ditim ispitanicima dovodi do heterogenosti podataka. Na primer, ako u istra\u017eivanju o javnom prevozu, anketar pita neke ispitanike koju vrstu dokumenta za prevoz koriste, a druge pita da li koriste dnevne karte za prevoz, anketar \u0107e podsvesno ubediti ljude da ka\u017eu da koriste karte. Mo\u017eda \u0107e neki ljudi biti precizni i re\u0107i da koriste mese\u010dnu karticu za prevoz, ali ve\u0107ina se ne\u0107e toliko potruditi. Takvim pristupom anketar \u010dini da prikupljeni podaci budu razli\u010diti i da se ne mogu uporediti. Sli\u010dna tendencija se javlja i kada je anketaru dosadno da stalno postavlja ista pitanja, pa odlu\u010di da malo izmeni formulacije.<\/p>\n\n\n\n Prvi utisak.<\/strong> Ode\u0107a ne \u010dini \u010doveka, pa ipak mnogi ljudi sude o drugima na osnovu prvog, povr\u0161nog utiska. Anketari mogu imati sli\u010dne sklonosti i ponekad doneti zaklju\u010dke o nekome na osnovu nekih spoljnih osobina. Na primer, mali detalj kao od\u0161iveno dugme na jakni mo\u017ee anketara navesti da ima lo\u0161e mi\u0161ljenje o ispitaniku.<\/p>\n\n\n\n Pozitivne i negativne predrasude.<\/strong> Ponekad, anketar mo\u017ee imati li\u010dni stav u odnosu na neko pitanje. Mo\u017eda anketar o\u010dekuje da svi dele njegovo mi\u0161ljenje po pitanju suptilnih razlika kod razli\u010ditih brendova mleka. Kada ispitanici potvrde mi\u0161ljenje anketara, anketar o njima stvara pozitivnu sliku. Ako ispitanici ne ispune o\u010dekivanja anketara, anketar razvije negativan stav prema njima.<\/p>\n\n\n\n Neverbalna komunikacija.<\/strong> I u ovom slu\u010daju nalazimo da je li\u010dna interpretacija anketara u korenu problema. Anketari tuma\u010de neverbalnu komunikaciju u skladu sa svojim poznavanjem istih. Na primer, kada anketar pita ispitanike da li vole sladoled, neki \u0107e klimnuti glavom. Jedan anketar mo\u017ee taj odgovor interpretirati kao \u201cda\u201d, ali neki drugi anketar \u0107e na\u0107i da je odgovor bio \u201cne\u201d.<\/p>\n\n\n\n Umor i repeticija.<\/strong> Postavljanje istih pitanja iznova i iznova mo\u017eda deluje kao jednostavan zadatak, ali je zapravo veoma slo\u017een. Nijedna osoba ne mo\u017ee uvek imati isti stav kada postavlja isto pitanje. Me\u0111utim, svaka promena u stavu pravi veliku razliku. Na primer, ako anketar istra\u017euje ukus posetilaca odre\u0111enog restorana, postavi\u0107e pitanje: \u201cKoje vam je omiljeno jelo u ovom restoranu?\u201d. Ako ovo pitanje ponavlja po stotinu puta dnevno, u jedno trenutku ga mo\u017ee skratiti i pitati: \u201cKoje vam je omiljeno jelo?\u201d. U tom slu\u010daju, odgovor ispitanika mo\u017eda ne\u0107e imati nikave veze sa menijem restorana.<\/p>\n\n\n\n Pogre\u0161no odre\u0111ivanje ciljne grupe.<\/strong> Anketar mo\u017ee neka pitanja postaviti na savr\u0161en na\u010din, ali pogre\u0161noj grupi ispitanika. U slu\u010daju primera sa restoranom, ciljna grupa su isklju\u010divo posetioci tog restorana. Ako anketar postavi pitanje nekome ko nikad nije jeo u tom restoranu, dobi\u0107e odgovore koji ne zna\u010de puno vlasniku restorana. Na taj na\u010din, anketar gubi vreme, upitnik gubi na zna\u010daju, a krajnji rezultati ankete su neprecizni.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eemo da zaklju\u010dimo da pristrasnost anketara dolazi iz nametanja li\u010dnog mi\u0161ljenja, predrasude ili tuma\u010denja, i da takav pristup ima negativan uticaj na krajnje rezultate istra\u017eivanja. Veoma je va\u017eno da anketar bude potpuno objektivan tokom razgovora sa ispitanicima. Anketar tako\u0111e mora biti disciplinovan, precizan i otvorenog uma za razli\u010dita tuma\u010denja. Da bi se postigle takve kvalifikacije, potrebno je anketare pripremiti i obu\u010diti za istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n Ako anketar nije dobro pripremljen, nema dovoljno informacija i fali mu obrazovanja, krajnji rezultati studije bi\u0107e iskrivljeni i nepouzdani. Takvi rezultati su u principu beskorisni i ne vode do dobrih odluka ili re\u0161enja problema.<\/p>\n\n\n\n Online ankete i odsustvo anketara<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dobre vesti za korisnike online anketa je \u0161to koriste\u0107i digitalne tehnologije mogu u potpunosti odstraniti pristrasnost anketara. Na taj na\u010din, mogu biti sigurni u pouzdanost i objektivnost prikupljenih podataka. To je jedna od velikih prednosti online istra\u017eivanja. U online upitnicima, ne postoji mogu\u0107nost da neko odgovori dvosmislenim klimanjem glave, niti \u0107e neko doneti pogre\u0161nje zaklju\u010dke o ispitanicima na osnovu dugmeta koje im se otka\u010dilo sa jakne.<\/p>\n\n\n\n